ИЗЛОЖБА, СРЂАН СТЕФАНОВИЋ / ТЕЖАНО

Уметнички поступак Срђана Стефановића заснива се на трансформацији текстила кроз контролисане хемијске, органске и еколошке процесе, у којима материјал пролази кроз фазе разградње, прочишћења и стабилизације. У оквиру циклуса Тежано / Видање, ови процеси се успостављају као истраживање материје као активног система промена, у којем се физичка структура и хемијска реакција континуирано преображавају једно друго.

Радови користе платна од конопље (пртено / тежано платно), војна ћебад од сукна, одбачену говеђу кожу и индустријско памучно платно. Ови материјали носе изражене историјске, друштвене и физичке трагове употребе. Њихова претходна функција остаје уписана у влакну и површини, док се кроз процес трансформације постепено суспендује њихова утилитарна и индустријска намена.

Излагањем материјала контролисаној оксидацији помоћу калијум-перманганата, текстил пролази кроз хемијску промену у којој се манган везује за подлогу у облику манган-диоксида (MnO₂). На површини остају трагови оксидације, тамњења и седиментације као директан запис хемијског процеса и физичке трансформације материјала кроз време. Процес не имитира природне феномене, већ их производи као последицу унутрашње хемијске логике материје.

Еколошки аспект рада заснива се на затвореном процесу (closed-loop system), у којем се реакција неутралише употребом хидроген-пероксида и лимунске киселине, без стварања штетних отпадних продуката. Хемијска интервенција остаје контролисана унутар система трансформације материјала.

У завршној фази, трансформисана платна третирају се пчелињим воском и прополисом. Овај поступак функционише као вид материјалне конзервације, у којем се површина стабилизује и фиксира у завршно стање након процеса хемијске трансформације. Природна заштитна и антисептичка својства воска додатно учвршћују структуру рада и чувају његове слојевите трагове.

Назив Тежано / Видање дефинише унутрашњу структуру процеса. „Тежано“ упућује на материјалну историју текстила, његову употребу и слојеве времена уписане у његову структуру. „Видање“ означава фазу прочишћења и стабилизације, у којој материјал након хемијске интервенције прелази у ново, фиксирано стање, задржавајући трагове претходних трансформација.

Постављене у простору као аутономне текстилне инсталације, ове форме напуштају своју првобитну функцију, индустријску производњу и институционалну дисциплину. Њихове површине више не припадају систему употребе, већ простору трансформације, материјалне меморије и физичког присуства материје.

Аутор текста: Сандра Мишчевић, мастер еколог